Витамин Д има значајан утицај на функцију имуног система, помажући да се регулише и подржава његову способност да се бори против инфекције. Познат је по свом утицају на функцију Т лимфоцита и макрофага, који су кључне ћелије у одбрани организма од патогена. Витамин Д подржава способност Т лимфоцита да препознају и нападају стране микроорганизме и помаже макрофагима да прогутају и униште патогене.

Студије^1,2 су показале да су људи са адекватним нивоима витамина Д мање склони инфекцијама као што су грип, прехлада и друге вирусне и бактеријске инфекције. Витамин Д такође подржава производњу антимикробних пептида, као што је кателицидин, који имају способност да убијају бактерије, вирусе и гљивице.

Поред тога, витамин Д игра улогу у превенцији аутоимуних болести, као што су мултипла склероза, реуматоидни артритис и дијабетес типа 1, регулишући имуни одговор и спречавајући прекомерне упалне реакције^3,4,5,6.

Витамин Д игра важну улогу у кардиоваскуларном здрављу регулисањем крвног притиска, функције срца и здравља крвних судова. Витамин Д утиче на ренин-ангиотензин-алдостерон (РАА) систем, који контролише крвни притисак и равнотежу течности у телу. Инхибирањем активности ренина, витамин Д може помоћи у спречавању хипертензије.

Поред тога, витамин Д има антиинфламаторна својства која помажу у заштити крвних судова од упале, што може довести до атеросклерозе - накупљања масних плакова на зидовима крвних судова, што заузврат може довести до срчаног и можданог удара.

Недостатак витамина Д повезан је са повећаним ризиком од срчаних болести, укључујући срчану инсуфицијенцију, коронарну болест срца и срчане инциденте. Студије сугеришу да људи са ниским нивоом витамина Д имају већу вероватноћу да развију хипертензију и имају лошије кардиоваскуларне здравствене исходе^12,13.

Људи са ограниченим излагањем сунцу

• Становници региона са ниским излагањем сунцу: Људи који живе у северним географским ширинама где има мало сунчеве светлости зими.
• Канцеларијски радници: Људи који већину времена проводе у затвореном простору и ретко излазе напоље.
• Људи који носе одећу која покрива већи део тела: Ношење одеће која покрива кожу из верских, културних или здравствених разлога може смањити синтезу витамина Д.

Старији људи

• Смањени капацитет синтезе: Како старимо, кожа губи способност да ефикасно синтетише витамин Д када је изложена сунчевој светлости.
• Више времена проведеног у затвореном простору: Старији људи често проводе више времена у затвореном простору или у установама за негу.

Људи са тамнијом кожом

• Меланин у кожи: Људи са тамнијом кожом имају више меланина, што смањује способност коже да производи витамин Д када је изложена УВБ зрацима.

Труднице и дојиље

• Повећана потражња: Трудницама и дојиљама је потребно више витамина Д за себе и своју бебу. Недостатак витамина Д код мајке може довести до недостатка код бебе.

Особе са одређеним здравственим стањима

• Хроничне болести: Људи са болестима као што су целијакија, Кронова болест, цистична фиброза и други поремећаји који утичу на апсорпцију масти могу имати потешкоћа са апсорпцијом витамина Д.
• Остеопороза и друге болести костију: Додатак витамина Д се често препоручује за лечење и превенцију остеопорозе.

Људи који имају прекомерну тежину или гојазност

• Складиштење витамина Д у масном ткиву: Људима који имају прекомерну тежину или гојазност можда ће бити потребне веће дозе витамина Д јер се складишти у масном ткиву, смањујући његову доступност у телу.